Jagoda
Zdrava i raznovrsna ishrana je nezamisliva bez voća.
Priroda je Srbiji podarila klimu koja je izuzetno povoljna za razne vrste voća,
Voće je omiljena hrana zato što je ukusno, slatko, daje energiju i osvežava. Sadrži vodu, šećer fruktozu, aminokiseline, minerale, vitamine i masne kiseline. Odličan je izvor vitamina C i beta karotina. Sadrži prirodni šećer fruktozu, koja daje organizmu energiju. Kalorijska vrednost voća relativno je mala.
Jagoda (Fragaria) je biljaka iz porodice ruža. Spada među najomiljenije sitno voće, čiji plodovi dolaze najranije u proleće.
Bogat je izvor fenola, a to je bitan antioksidant kao i vitamina C, vitamina B5 i B6, vitamina K, magnezijuma, mangana, vlakana, i dr.
Jagoda je u doba Rimljana i Grka zbog svog oblika i boje bila simbol boginje ljubavi Venere. Svojom sočnošću i slašću, kao i divnom crvenom bojom poboljšava ukus i izgled svakog jela.
Šumska jagoda (Fragaria vesca) je divlje voće evroazijskog porekla. To je vrlo stara biljka, što potvrđuju semenke koje su pronađene u naslagama koje potiču iz kamenog doba.
Znatno je sitnija od domace gajene jagode, ali u sebi ipak sadrži mnogo vecu koncentraciju hranljivih i lekovitih materija.Bogata je C vitaminom, a pored toga sadrzi vitamine B grupe, vitamin E, karoten, flavonoide, gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor, mangan, tanin…
Šumska jagoda spada u najomiljenije divlje biljke zbog svog prelepog izgleda, mirisa i ukusa. Koristi se i za mnoštvo prerađevina, kao što su: džemovi, likeri, rakije, kozmetika itd.
Kupina (Rubus) je voće koje pripada porodici ruža, a domovina joj je Azija i severna Amerika. Starim Grcima i Rimljanma je služila kao lek, dok je Arapima bila afrodizijak.
Sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, mangan, cink i bakar. Obiluje vitaminima C, A, E i K, a bogata je i dijetnim vlakanima i beta karotenom.
Obavezan je sastojak voćnih salata od bobičastog voća. Sirup od kupina odličan je kao preliv za različite kremove, kolače ili sladoled.
Prerađuje se i u marmeladu, sok, sirup, liker, a od nje se pravi i cenjeno vino bogatog ukusa.
Borovnica (Vaccinium myrtillus) je voće specifično za područja Severne Amerike i smatra se za jedno od najzdravijih voćki.
Tamno plave je boje, prijatnog i specifičnog ukusa
Sadrži šećer, pektin, limunsku, jabučnu i ćilibarsku kiselinu, vitamin C, karoten…
Neutrališe slobodne radikale, što sprečava razne bolesti i starenje i jedan je od najjačih prirodnih antioksidanata
Borovnica se koristi sveža, zamrznuta, osušena, prerađena kao voćni sok, pekmez, ili se od nje pravi vino.
Višnja (Prunus cerasus) je izuzetno cenjen plod u gastronomiji, posebno u restoranima koji je koriste za pripremu raznovrsnih jela i napitaka. Njena specifična, prijatno kiselkasta aroma i intenzivna boja čine je idealnim sastojkom za slatke i slane kreacije.
Za restorane, kvalitet višnje je od ključnog značaja – plodovi koje nudite su pažljivo odabrani, zreli, intenzivnog ukusa i pogodni za profesionalnu upotrebu. Bez obzira na to da li je sveža, smrznuta ili prerađena u obliku kompota, vaša višnja donosi vrhunsku vrednost svakoj kuhinji.
Šljiva (Prunus), prepolovljena na pola, predstavlja praktičan i kvalitetan proizvod namenjen ugostiteljstvu i prehrambenoj industriji. Ovako pripremljena šljiva zadržava sve svoje prirodne karakteristike – bogat, sladak i aromatičan ukus, kao i sočnu teksturu, što je čini idealnim sastojkom za raznovrsna jela i deserte.
Ovaj proizvod je pažljivo odabran i pripremljen kako bi zadržao svoju nutritivnu vrednost i intenzivan ukus, idealan za restorane i poslastičarnice. Bilo da se koristi sveža, zamrznuta ili sušena, polutka šljive donosi bogatstvo ukusa i vrhunsku estetiku svakom jelu.
Malina (Rubus idaeus) je voće koje su po legendi otkrili grčki bogovi. Skupljali su je i stanovnici Troje, kao i ljudi iz naselja u podnožju planine Ida u vreme Isusa Hrista. U to vreme je mnogo više korišćena u medicinske svrhe nego kao hrana.
To je voće koje u sebi sadrži belančevine, biljna vlakna, bioflavonoide vitamine C, E i B glukozu, eterična ulja, organske kiseline (limunsku, salicilnu, elaginsku i jabučnu), pektin, pentozu pentozan, proteine, saharozu, tanine, flavanol, folnu kiselinu, fruktozu…
Ima izuzetno osvežavajuću aromu. Izvrstan je dodatak sladoledima, kremama poput sabayona, crème brûlée, zuppe inglese, moussevima od bele i crne čokolade, panna cotti ili tiramisu kremi. Malina je bogata pektinom, pa je idealne za pripremu džemova, želea i marmelada.
Ribizla (Ribes) je voće tipično za područje zapadne Evrope (Belgija, Njemačka, Francuska, Holandija…).
Crvena ribizla je osvežavajuće voće, bogato vitaminom C i antioksidantima. Njeni sočni plodovi savršeno se uklapaju u voćne salate, džemove i sokove, a često se koriste i kao dodatak jelima sa mesom ili u desertima. Njena prijatna kiselost i osvežavajuća aroma čine je neizostavnim delom mnogih kulinarskih kreacija.
Crna ribizla se tradicionalno gaji za preradu u sok, ali i za dalju preradu kao sastojak alkoholnih napitaka ili želea.
Orah (Juglans) potice iz južne Evrope i centralne Azije a danas se uzgaja u skoro celom svetu.
Grci su ga zvali „Jupiterovim plodom“, smatrajući ga pogodnima i za bogove.
To je jedna od najlekovitijih biljaka. U narodu je poznat kao čistač krvi, primenjuje se u lečenju plućnih, kožnih i očnih bolesti, koristi se za jačanje mišića i kod raznih upala. Snažan je izvor energije, a bogat je i mnoštvom vitamina, minerala i antioksidanata.
U kulinarstvu se najviše koristi u tortama i kolačima.
Samleven se dodaje salatama, promešan ili posipan preko njih ili umešan u guste salatne dressinge, ili kao odlična dopuna desertnim sirevima.
Orah je odličan dodatak hladnim napicima od jogurta, voća, voćnim salatama, sladoledu i pudinzima. Odlično ide uz čokoladu, šlag, med, rum, sušeno voće i ostale orašaste plodove.
Fresco BS je preduzeće osnovano 2005. godine sa željom da ponudimo nešto novo i kvalitetno našim ugostiteljskim objektima.
