Zdrava i raznovrsna ishrana je nezamisliva bez voća.
Priroda je Srbiji podarila klimu koja je izuzetno povoljna za razne vrste voća,
Voće je omiljena hrana zato što je ukusno, slatko, daje energiju i osvežava. Sadrži vodu, šećer fruktozu, aminokiseline, minerale, vitamine i masne kiseline. Odličan je izvor vitamina C i beta karotina. Sadrži prirodni šećer fruktozu, koja daje organizmu energiju. Kalorijska vrednost voća relativno je mala.
Koštunjavo voće nam dokazuje da dobre stvari dolaze u malim pakovanjima. Ovi plodovi su puni masti koje su dobre za naše srce, vitamina i minerala.. Predstavljaju sjajnu užinu, a možete ih kombinovati sa voćem, žitaricama ili grickati samostalno.
JAGODA
Duboko zamrznuta jagoda – plantažna
Jagoda (Fragaria) je biljaka iz porodice ruža. Spada među najomiljenije sitno voće, čiji plodovi dolaze najranije u proleće.
Bogat je izvor fenola, a to je bitan antioksidant kao i vitamina C, vitamina B5 i B6, vitamina K, magnezijuma, mangana, vlakana, i dr.
Jagoda je u doba Rimljana i Grka zbog svog oblika i boje bila simbol boginje ljubavi Venere. Svojom sočnošću i slašću, kao i divnom crvenom bojom poboljšava ukus i izgled svakog jela.
ŠUMSKA JAGODA
Duboko zamrznuta šumska jagoda
Šumska jagoda (Fragaria vesca) je divlje voće evroazijskog porekla. To je vrlo stara biljka, što potvrđuju semenke koje su pronađene u naslagama koje potiču iz kamenog doba.
Znatno je sitnija od domace gajene jagode, ali u sebi ipak sadrži mnogo vecu koncentraciju hranljivih i lekovitih materija.
Bogata je C vitaminom, a pored toga sadrzi vitamine B grupe, vitamin E, karoten, flavonoide, gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor, mangan, tanin…
Šumska jagoda spada u najomiljenije divlje biljke zbog svog prelepog izgleda, mirisa i ukusa.
Koristi se i za mnoštvo prerađevina, kao što su: džemovi, likeri, rakije, kozmetika itd.
MALINA
Duboko zamrznuta – plantažna
Malina (Rubus idaeus) je voće koje su po legendi otkrili grčki bogovi. Skupljali su je i stanovnici Troje, kao i ljudi iz naselja u podnožju planine Ida u vreme Isusa Hrista. U to vreme je mnogo više korišćena u medicinske svrhe nego kao hrana.
To je voće koje u sebi sadrži belančevine, biljna vlakna, bioflavonoide vitamine C, E i B glukozu, eterična ulja, organske kiseline (limunsku, salicilnu, elaginsku i jabučnu), pektin, pentozu pentozan, proteine, saharozu, tanine, flavanol, folnu kiselinu, fruktozu…
Ima izuzetno osvežavajuću aromu. Izvrstan je dodatak sladoledima, kremama poput sabayona, crème brûlée, zuppe inglese, moussevima od bele i crne čokolade, panna cotti ili tiramisu kremi. Malina je bogata pektinom, pa je idealne za pripremu džemova, želea i marmelada.
VIŠNJA
Duboko zamrznuta – bez koštice
Višnja (Prunus cerasus) je voće koje su stari Grci otkrili još 300 godina pre nove ere.
Sadrži male količine zasićenih masnoća i natrijuma. Bogat je izvor dijetetskih vlakana, vitamina C i vitamine B grupe, a sadrži i velike količine betakarotena, kalijuma, magnezijuma, gvoža, vlakana i folata.
Višnja se koriste za spravljanje sokova, džemova, kompota, slatka od višnje, ili se u smrznutom stanju čuva za spravljanje raznih poslastica (kremova, sirupa, sladoleda…).
RIBIZLA
Duboko zamrznuta ribizla
Ribizla (Ribes) je voće tipično za područje zapadne Evrope (Belgija, Njemačka, Francuska, Holandija…).
Bogata je vitaminima C, B1, B2, B6. Od minerala najviše ima kalijuma, zatim kalcijuma, natrijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa i bakra.
Koristi se za jelo u svežem stanju, a pored toga služi za spravljanje raznih prerađevina: sokova, džemova, želea, marmelada, sirupa, a u konditorskoj industriji kao dodatak u spravljanju bombona, čokolada, kremova, pudinga…
Crvena ribizla se koristi i za sosove uz jela sa mesom.
Crna ribizla se tradicionalno gaji za preradu u sok, ali i za dalju preradu kao sastojak alkoholnih napitaka ili želea.
KUPINA
Duboko zamrznuta – šumska
Kupina (Rubus) je voće koje pripada porodici ruža, a domovina joj je Azija i severna Amerika. Starim Grcima i Rimljanma je služila kao lek, dok je Arapima bila afrodizijak.
Sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, mangan, cink i bakar. Obiluje vitaminima C, A, E i K, a bogata je i dijetnim vlakanima i beta karotenom.
Obavezan je sastojak voćnih salata od bobičastog voća. Sirup od kupina odličan je kao preliv za različite kremove, kolače ili sladoled.
Prerađuje se i u marmeladu, sok, sirup, liker, a od nje se pravi i cenjeno vino bogatog ukusa.
BOROVNICA
Duboko zamrznuta borovnica – šumska
Borovnica (Vaccinium myrtillus) je voće specifično za područja Severne Amerike i smatra se za jedno od najzdravijih voćki.
Tamno plave je boje, prijatnog i specifičnog ukusa
Sadrži šećer, pektin, limunsku, jabučnu i ćilibarsku kiselinu, vitamin C, karoten…
Neutrališe slobodne radikale, što sprečava razne bolesti i starenje i jedan je od najjačih prirodnih antioksidanata
Borovnica se koristi sveža, zamrznuta, osušena, prerađena kao voćni sok, pekmez, ili se od nje pravi vino.
ŠLJIVA
Duboko zamrznuta šljiva bez koštice – polutke
Šljiva (Prunus) je voće koje potiče iz Azije, a poznata je bila još u starom veku. Iz starih zapisa doznajemo da je krasila viseće vrtove Vavilona. Rimljani su je preneli u Evropu.
Sadrži nizak procenat masti i mali broj kalorija. Izvor je vitamina A, magnezijuma, kalcijuma, gvožđa, kalijuma i raznih vlakana, a ne sadrži holesterol.
Ima nisku energetsku vrednost, a njen ugodan ukus potiče od dobroga odnosa pet različitih vrsta šećera i voćnih kiselina.
Koristi se sveža, u kombinaciji s raznim vrstama testa, ali i prerađena u pekmez ili džem.
Šjiva se u slanim jelima koristi sveža ili sušena u kombinaciji sa različitim vrstama mesa.
ŠUMSKI MIX TIP I
Sastav:
Malina 40%
Borovnica 20%
Crvena ribizla 15%
Crna ribizla 15%
Šumska jagoda 10%
ŠUMSKI MIX TIP II
Sastav:
Malina 30%
Kupina 30%
Crvena ribizla 30%
Borovnica 10%
ORAH
Orah (Juglans) potice iz južne Evrope i centralne Azije a danas se uzgaja u skoro celom svetu.
Grci su ga zvali „Jupiterovim plodom“, smatrajući ga pogodnima i za bogove.
To je jedna od najlekovitijih biljaka. U narodu je poznat kao čistač krvi, primenjuje se u lečenju plućnih, kožnih i očnih bolesti, koristi se za jačanje mišića i kod raznih upala. Snažan je izvor energije, a bogat je i mnoštvom vitamina, minerala i antioksidanata.
U kulinarstvu se najviše koristi u tortama i kolačima.
Samleven se dodaje salatama, promešan ili posipan preko njih ili umešan u guste salatne dressinge, ili kao odlična dopuna desertnim sirevima.
Orah je odličan dodatak hladnim napicima od jogurta, voća, voćnim salatama, sladoledu i pudinzima. Odlično ide uz čokoladu, šlag, med, rum, sušeno voće i ostale orašaste plodove.
Orah jezgro
Orah mleveni
BADEM
Badem (Prunus dulcis) je drvo iz familije ruža koje potiče sa Bliskog istoka.
Uverenje da je afrodizijak datira još od antičke Grčke. Kao simbol plodnosti, Stari Rimljani su ga bacali na venčanjima na mladu i mladoženju.
Izuzetno je bogat bakrom, manganom, magnezijumom, fosforom, cinkom, gvožđem i kalcijumom. Izvrstan je izvor vitamina E i B kompleksa
Ima neograničenu primenu u pripremi poslastica: od dodavanja u testa ili nadeve, pudinge i kreme, do ukrašavanja torti i kolača, a izvrsno pristaje uz piletinu i ribu. Koristi se kao dodatak u brojnim prilozima I salatama.
Badem se može jesti sirov, blanširan ili pečen.
Badem blanširani
Badem pečeni
LEŠNIK
Lešnik (Corylus avellana) je plod leske, biljke koja raste u vidu razgranatog žbuna.
Od davnina se koristio kao sredstvo za lečenje mnogih bolesti. Verovalo se da je plod mudrosti i znanja.
Bogat je proteinima i vitaminima iz B grupe, posebno vitaminima B6 i B1. Izvor je minerala poput magnezijuma, fosfora, cinka, bakra, gvožđa kalcijuma I drugih.
Kao jedan od najzdravijih koštunjavih plodova sa brojnim nutritivnim vrednostima, opravdano zauzima visoku poziciju u čovekovoj ishrani. Njegova aroma je neizostavna u pripremanju namirnica slatkog ukusa.Deo je velikog spiska poslastica koje su nezamislive bez njega. Redovan je sastojak mnogih torti i kolača. Najviše se koristi u konditorskoj industriji, u čokoladama, kremovima i mnogim drugim slatkišima.
Lešnik se može konzumirati sirov, pečen, blanširan ili osušen.
U PONUDI:
Lešnik sirovi
Lešnik pečeni
PISTAĆI
Pistaći (Pistacia vera) potiču sa planinskih venaca zapadne Azije, a danas se najviše proizvode u Iranu, Siriji, Kini, Turskoj i USA. Arheološki nalazi u Turskoj upućuju da su se koristil kao hrana 7000 godina prije Hrista.
Poput mnogih drugih koštunjavih voćki, bogat su izvor E i vitamina B kompleksa. Sadrže bakar, mangan, kalijum, magnezijum, cink, selen i gvožđe.
Koriste se u pripremi hladnih predjela i salata usitnjeni i posipani preko njih neposredno pre posluživanja, ili dodati u guste dressinge pa preliveni preko salata ili posluženi uz jela kao što je npr. dimljeni losos.
Imaju slatko delikatan ukus pa su idealan sastojak kolačića i poslastica i dekorativni dodatak krema bilo da su na podlozi voća ili testa,
Pistaći se jedu sirovi i pečeni, posoljeni ili kao snack uz aperitive
U PONUDI:
Postaći sirovi
Pistaći oljušteni
Pistaći pečeni-slani